Dr Igor Četojević je posmatrač ljudskih iskustava i vodič koliko mu se to dozvoli da bude. Kako kaže, on pokušava ljudima da otvori prozore i vrata, da im uđe sunce u njihove, nekad mračne živote.
Koje savete dajete za hranu?
Važan trenutak je vaš odnosa prema hrani, da nismo van tog veoma važnog iskustva. Za mnoge ljude u ovom modernom životu važi rečenica, daj da samo nešto natrpam u sebe… pri tome smo mentalno u drugoj sobi, emocije lutaju, telo je ovde, a duh ko zna gde?!
To, nažalost, postaje normativ ponašanja ljudi. Tako se gubi zdravlje dnevno — lošim odnosom prema nečemu što bi trebalo da nam da zdravlje.
Često svojim pacijentima sugerišem da pišu svoja dnevna iskustva, da vežbaju podsvest, kakav im je fokus prema hrani, učim ih o „investiciji u tri sekunde“… da smo tu, da blagoslovimo hranu, piće i da smo zahvalni za to što je pred nama na stolu.
Problem sa mlekom je sve češća pojava?
Intolerantnost na hranu je kompleksan proces. Zašto smo mi intolerantni na nešto?
Pored onoga što već znamo da su današnje mleko i mlečni proizvodi puni hemikalija, antibiotika i hormona i nije više isto kao što su naše bake i deke pili; važno je znati da svaka alergija ima emotivnu povezanost.
Kada smo bili deca, na primer, dok smo pili mleko doživeli smo neki šok, neku neprijatnu situaciju koja je ostala kao informacija u glavi. Mleko i taj specifični šok zajedno pamtimo kao nelagodno iskustvo u podsvesti.
Kasnije, u kontaktu sa nekom hranom koja sadrži mleko, ono postaje „okidač“ za nešto neprijatno, kao šok, i telo prekomerno reaguje stvarajući alergijsku reakciju. Zato je važno ne jesti pod stresom, uvek jesti na stolu, blagosloviti hranu i biti zahvalan, smiriti misli, ne gledati TV, ne telefonirati u toku jela…
Kako vi lečite čoveka, spajate telo, um i dušu?
Još da dodam… Plus okruženje i plus socijalni faktori.
Imam znanja i iskustva zapadne i istočne medicine a ekspert sam u polju biofidbek tehnologije. Spajam vašu podsvest i vašu svest.Vaše telo pamti sve, od dana kad ste začeti pa sve do danas.Na primer, imamo dve informacije, kad smo izbačeni iz škole i kada smo dobili nagradu kao deca. One imaju težinu i sve zavisi koja je dominantna.
Prva može dovesti do nesigurnosti a druga nam pojačava ego i dovodi do disbalansa.Mi imamo iskustvo nečega, a kako ćemo ga nositi, to je do nas.
Nismo uvek spremni za promene?
Princip sazrevanja… novi život, novi igrači, nova knjiga, nova iskustva… Zašto pucaju brakovi? Rok trajanja istekao, nema razvojne linije, zasićen program. Kada se ujutro probudimo i imamo pored sebe osobu koja nam je draga, mila, koja nas ispunjava i uvek razume, dobro nam prolazi taj dan.
Kada sam u pubertetu odlazio negde sa društvom, uvek sam dobijao blagoslov od svoje majke. Bila je učiteljica i uvek mi je davala da „mlatim svojim krilima“, nikad me nije čuvala u svom gnezdu kao ptića.
Stvar je odrastanja i sazrevanja da dozvolimo deci da imaju iskustvo, ali u isto vreme i osećaj da ih neko voli, osećanje emotivne stabilnosti – konstanta koja se dobija na početku života. Ljubav je energija koja isceljuje.
Da li u zrelim godinama treba tražiti smisao života?
Nikad nije kasno ali ne može svako. Zavisi od potencijala. Ima ljudi koji se rode i koji su tragači. Oni traže i nađu odgovore, bez obzira da li su rođeni u Kuršumliji ili Njujorku.
Malo ko nas uči da budemo srećni i da prepoznamo sreću. Time se ja bavim — pokušavam ljudima da otvorim prozore i vrata, da im uđe sunce u njihove, nekad mračne živote. Neko će razumeti odmah, neko neće, nekome treba vremena.
Vaša uloga u svemu?
Tu sam kao posmatrač iskustva i vodič koliko mi se dozvoli da to budem.
Kraj
